Stefan Milivojević iz Aranđelovca govori kratkoj geopolitičkoj analizi Evropske Unije.-Atlas034.

Našoj redakciji se javio mladi geopolitički analitičar Stefan Milivojević iz Aranđelovca, a njegovu geopolitičku analizu Evropske Unije  prenosimo u celosti.

 

Evropska unija je savez 27 država koje tesno saradjuju na ekonomskom političkom i vojnom planu. Do nedavno je to bila zajednica 28 zemalja, medjutim Velika Britanija je Bregzitom izašla uz mnogobrojna negodovanja zemlja koje su ostale u uniji.

Evropska Unija je nastala 1957 godine kao Ekonomska zajendica 6 država koje su želele da olakšaju svoje ekonomsko delovanje u Evropi. Ta ekonomska zajednica nastala je Rimskim ugovorom, a od tad pa sve do sada ta lepeza država se proširila, a Evropska ekonomska zajendica je prerasla u Evropsku Uniji poznatim Mastritskim ugovorom 1992 godine i stekla ogromnu moć na medjunarodom geopolitičkom planu.

Evropska Unija stvara jedinstveno tržište u Evropi za protok ljudi, novca, roba i usluga, i kao takvo čini ga jedinstveno u celom svetu pored Sjedinjenih Američkih Država koje su takođe federacija niza država koje međusobno sarađuju na vojnom, političkom i ekonomskom planu zarad svoje perspektivne budućnosti.

Evropska Unija je definisana kao:

  1. Federacija u monetarnim odnosima.
  2. Konfederacija u socijalnoj i ekonomskoj politici.

Evropska Unija ima skoro 500 miliona stanovnika i predstavlja velikog trgovinskog partnera kako istoka tako i zapada.

Stalni je posmatrač grupe G8 i Ujenidnjenih Nacija. Većina zemlja EU su članice NATO saveza, tačnije njih 21 država.

NATO pakt je vojni savez 30 Svernoameričkih i Evropskih zemalja u svrhu uspostavljanja reda i mira  pretežno u Evropi i u ostatku sveta. Nastao je kao odgovor sve nadolazećem Komunizmu u Evropi posle pobede saveznika u drugom svetksom ratu. NATO je od samog nastanka bio suparnički orjentisan prema Sovjetksom Savezu i Varšavskom paktu i njenim vojnim kapacitetima širom Evrope.

Belarus: EU concludes agreements on visa facilitation and readmission -  Consilium

Slika: Wikepedia

Ono što je ojačalo NATO pakt jeste raspad SSSR i Varšavskog pakta, inače suprostavljene strane. SSSR se raspao na 15 nezavisnih država 1991 godine, što je samo suštinski ojačalo suprotnu frakciju koju je predvodila Amerika, i ovaj događaj predstavlja kraj Hladnog rata koji se vodio sredinom i krajem prošlog veka izmedju dve do tada najjače države sveta,  Amerike i Rusije.

NATO ima svoju agendu a to je partnerstvo za mir, koje broje mnogobrojne članice koje žele da udju u ovaj savez.  Pontecijalne članice za koje zapadni centri moći intezivno lobiraju su Bosna i Hercegovina, Gruzija i Ukraina. Upravo su ove zemlje od strateškog značaja za širenja NATO uticaja i suzbijanja kako zapad kaže malognog uticaja Rusije. Rusija i ako dosta slabija na sve načine želi da ostvari političko-ekonomski uticaj na prostor Balkana kako bi strateški izašla na Jadranske obale i delimičnu kontrolu  Sredozemnog mora.

Zasigurno se može reći da EU takva kakva je izrasta u četvrtu silu sveta, po ekonomiji, diplomatiji a u novije vreme i po vojnoj sili za koju se zustro zalažu velika većina Evropskih lidera. Sve više se čuje glas lidera Evrope koji govore o zasebnoj Evropskoj vojsci, zasebnoj od NATO alijanse, jer smatraju da EU mora da gradi svoj svetski integritet kao vojna sila a ne kao produžena ruka Amerike u Evropi.

Najjača zemlja EU jeste Nemmačka. Ona je četvrta ekonomija sveta i treća po izvozu i uvozu. Njena ekonomija je prva u Evropi a ima i razvijenu industrisku proizvodnju koja čini 30 % njene ekonomije. Nemačka je da se prisetimo posle drugog svetksog rata bila okupirana i podeljena na dva bloka, jedan blok je držao Sovjetski savez, a drugi Amerika. Upravo se ovde  vodila borba u posle hladnoratovskom svetu. Ona je ujedinjena rušenjem Berlinskog zida 1989 godine, koji je razdvajao interesne zone velikih super sila.

Nemačka obaveštajna služba BND vrši snažan uticaj na Balkanu i kreator je brojnih ratnih sukoba koji su se dogodili na Balkanu od pada Berlinskog zida do danas. Nemačka u novije vreme sve više prilazi u zagrljaj Rusije radi strateškog partnerstva, a ujedno i Nemačka je veliki kupac Ruskog gasa koji prolazi kroz Ukrainu, a u novije vreme izgradnjom Svernog toka preko Baltičkog mora Nemačka će da dobija gas od Rusije iz dva pravca, što će je strateški pozicionirati uz Rusiju a ne protiv nje što zapadni statezi planiraju.

Merkel i Putin sastaju se u Moskvi u vreme pojačanih globalnih tenzija

Nezaobilazna država EU jeste i Francuska. Ona je jedna velikih svetskih sila, svetska zato što ima sve osobine koje je svrstavaju u takvo društvo. Ona je stalna članica od pet članica  Saveta Bezbednosti UN, ima prekomorske kolonije i ono najvažnije, Francuska je nukelarna sila od 1960 godine. Francuska ima 65 miliona stanovnika i jedan je od osnivača NATO, UN i EU. Ona je 9 po svetskom bruto domaćem proizvodu u svetu i treća u Evropi. Francuska je treća zemlja po investicijama u svetu. Ona ima razvijenu bankarsku agendu, a Francuska Creediagrikol banka je 6 u svetu dok je Sosijete General osma. Francuska ima jaku obaveštajnu službu SGDSN koja deluje sirom sveta.

Makron i Si Đinping traže hitan sastanak svjetskih lidera | FOS Media

Slika: Fos media 

Iako je izašla iz EU reći ću nesšto i o Velikoj Britaniji koja pripada geopolitičkoj interesnoj zoni Evrope. Velika Britanija je sastavljena iz 4 države a to su Engleska, Vels, Škotska i Severna Irska. Ona je članica NATO pakta, grupe G8 i Saveta Bezbednosti. Ono što je karakteristično za Veliku Britaniju jeste da u njoj počela prva industriska revolucija 1765 godine otkrićem parne mašine. Od tada pa sve do sada odvija se ubrzan napredak u svim sverama Velike Britsnije. Ona ima 66 miliona stanovnika i ustavna je monarhija. Ima izuzetno jaku i sposobnu obaveštajnu službu koja je prepoznatljiva širom sveta MI6. Ima specijalne odnose sa Amerikom na svim nivoima. U 19 veku bila je najmoćnija sila sveta sa brojnim prekomorskim kolonijama od kojih je između ostalog i bila Amerika i Indija. Amerika  je svoju nezavisnost stekla 1776 donošenjem Deklaracije o nezavisnosti, a Indija posle drugog svetskog rata 1947 godine.

Evropska Unija u vremenu koje je ispred nas sve više teži da svojim nametnutim uticajem u Evropi rešava novonastale probleme u ekonomskom i diplomatskom planu između zemalja u sporu.

Prirodni saveznik Evrope je Azija, i za sada manji deo lidera Evrope teži ka tesnoj saradnji sa Aziskim zemljama, sve dok zapadni lobisti sabotiraju upliv Aziskog kapitala, na taj način minirajući  sve moguće investicije Rusije  i Kine u istu. To ne odgovara nikako Americi i Velikoj Britaniji, oni ne žele da vide jaku Rusiju u Evropi , jer to smatraju potencijalnim rizikom i opasnošću  za njihovo napredovanje. Sve više se oseti upliv Kineksog uticaja u Evropu kroz investicije i kreditiranje a taj trend će se nastaviti i u budućnosti uprkos sabotažama sa zapada. To tržište Kina i Rusija ne mogu nikako  da zaobiđu jer je to ključno za obe zemlje u pogledu njihovog imperijalnog uzdizanja.

 

 

 

 

 

Autor: Stefan Milivojevic

Slika: FB

 

 

 

Pročitajte i:

Leave a Comment