Evo zašto su važne HE Gazivode.-Atlas034.

U javnosti se trenutno vodi polemika u vezi sa tim šta Srbija dobija podelom jezera Gazivode, koje je izvor vode za piće i električne energije, prenosi list Danas.

„Obe strane će se složiti da sarađuju sa Ministarstvom energetike SAD i drugim odgovarajućim pravnim licima američke vlade na studiji izvodljivosti za potrebe deljenja jezera Gazivode kao pouzdanog snabdevanja vodom i energijom“, piše u dokumentu koji su potpisali Srbija i Kosovo.

„Ovako nejasnim sporazumom i prepuštanjem trećoj strani da arbitrira u navedenim pitanjima Srbija može samo izgubiti ono što ima u ovom trenutku, a nikako bilo šta dobiti“, smatra ekonomista Milan R. Kovačević.

Nigde zapravo ne piše da će Srbija imati pravo na deo profita koji ostvaruje Vodoprivredno preduzeće „Ibar – Lepenac“ pod ingerencijom Prištine.

Neke opštine sa većinskim srpskim stanovništvom na severu Kosova već se snabdevaju vodom iz Gazivoda i dobijaju struju iz istoimene hidroelektrane.

„Ako dođe do podele resursa srpska strana će ostvariti određenu zaradu a pored toga stanovništvo u srpskim opštinama koje radi u hidroelektrani će zadržati svoja radna mesta“, smatra profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić.

Ljubiša Mijačić, stručnjak za resurse iz životne sredine kaže za RTS da je jedino pravo rešenje da dođe do podele proizvodnje i distribucije gde bi Beogad apsolutno kontrolisao proizvodnju, a Priština distribuciju.

Hidroelektrana „Gazivode“ još je u vlasništvu EPS-a i postavlja se pitanje da li novi sporazum to i dalje garantuje.

Srbija je inače već osnovala preduzeća za naplatu i distribuciju struje na Kosovu, EPS Trgovina i Elektrosever, navodi se u publikaciji „Energetika od kočnice do rešenja u dijalogu između Beograda i Prištine“.

Elektroprivreda Srbije je do sada četiri puta predavala dokumentaciju za registraciju tih kompanija, ali je Priština to odbijala.

U toj publikaciji koja je inače urađena u okviru projekta „Nacionalni konvent o Evropskoj uniji 2018/19“, navode se tri moguća scenarija za podelu jezera Gazivode.

MOGUĆA REŠENJA PODELE GAZIVODA

Prvi scenario o podeli Gazovda bio bi izgradnja mini hidroelektrana u gornjem toku reke Ibar i radikalnija eksploatacija vodnih resursa.

U okviru drugog scenarija snabdevanje vodom Novog Pazara i Raške moglo bi da se vrši zahvatanjem vode iz Ibra i Gazivoda i izgradnjom hidroelektrane od Ribarića do Novog Pazara.

Prema trećem scenariju, o kojem je kao i o prethodna dva pisao Novi magazin, energija proizvedena kod Ribarića može da se iskoristiti ispumpavanjem vode iz Ibra na Peštersku visoravan, poput rešenja koje već postoji kod postrojenja Bajina Bašta – Perućac.

Prema sva ta tri scenarija, Srbija bi mogla iskoristiti potencijal jezera Gazivode na štetu Kosova. 

Navodi se i da bi prihode od hidrosistema „Ibar – Lepenac“ mogu da podele vlasti na Kosovu i opštine Zubin Potok, Tutin i Novi Pazar koje su oštećene njegovom izgradnjom, ali i opštine na Kosovu kroz koje prolazi sistem irigacionih kanala iz Gazivoda.

Veštačko jezero Gazivode nastalo je 1977, a kredit od 45 miliona dolara kojim je izgrađena brana, nakon raspada SFRJ, nastavila je da otplaćuje Srbija.

U Srbiji se nalazi petina jezera, a veći deo na teritoriji opštine Zubin Potok na Kosovu.

 

 

 

 

 

Izvor: Nova ekonomija

Slika: KoSSev

Pročitajte i:

Leave a Comment