Da li Tramp uzvraća udarac Dubokoj državi.-Atlas034.

Podržavši proteste protiv karantinskih mera Tramp je uzvratio na plan „duboke države” da širenjem straha unište ekonomiju, a time i njegove šanse za reizbor

Amerikanci svih političkih boja bili su iznenađeni kada je Tramp tvitovao u znak podrške patriotskim protestima protiv nerazumnih karantinskih zahteva nekolicine demokratskih guvernera krajem prošle nedelje. Trampove pristalice su sa ponosom primili vest da njihovi pokušaji za izvođenje obojene revolucije privlače pažnju predsednika, dok njegovi kritičari, poput vašingtonskog guvernera Inslija, tvrde da se tako „podstiče unutrašnja pobuna“.

Autor ovog teksta se početkom meseca zapitao „Mogu li obojene revolucije zaustaviti dolazeći COVID svetski poredak?“, zaključujući da bi za Amerikance bilo opasno da se samostalno organizuju u borbi za svoja prava i ubrzano otvaranje ekonomije ukoliko ne budu imali prećutnu podršku neke od frakcija američke „duboke države“. Premda neočekivano, upravo to se dogodilo kada je Tramp iskazao podršku rastućem protestnom pokretu. Podržao je njihovu građansku neposlušnošnost protiv besmislenih mera koje su im nametnute, poput odluke guvernera Mičigena da se zabrane prodaja semenki i sva okupljanja, pokušaja guvernera Virdžinije da zloupotrebi krizu kako bi ljudima oteo prava zagarantovana Drugim amandmanomzatvaranja pojedinih crkava tokom Uskrsa i policijskog nasilja prema građanima koji su se samoizolovali na javnim mestima, itd.

„OSLOBAĐANjE“ OD TIRANIJE
Trampov smeo poziv Amerikancima da „oslobode Minesotu“, „oslobode Mičigen“ i „oslobode Virdžiniju“ i „spasu svoj Drugi amandman koji je napadnut“, ističe se pre svega po tome što cilja samo države u kojima vladaju demokratski guverneri, iako se protesti odvijaju i u državama sa republikanskim guvernerima, što je pojedine posmatrače navelo na zaključak da Tramp ima prikrivene političke motive kada imenuje dotične tri države. Velike su šanse da je to tačno jer se u tom slučaju radi o oštroumnom strateškom potezu usmerenom prema tri ključne politički kolebljive države (engl. „swing states“ – termin koji u američkoj političkoj terminologiji označava države u kojima su biračka tela demokrata i republikanaca približno jednaka; prim. prev.) u kojim je narod podeljen kao nikada pre povodom strogih karantinskih mera guverenera.

Demonstranti su uspeli u onome što su naumili – da skrenu nacionalnu pažnju na svoje probleme i maksimalno diskredituju lokalne vlastodršce, naročito nakon što je Tramp iskoristio priliku da ih predstavi kao tirane koji zloupotrebljavaju pandemiju kako bi proširili svoju vlast preko svake razumne mere, u skladu sa njegovim dubokim uverenjem da su – gle ironije – demokrate suštinski antidemokratski orijentisane. Protesti su se takođe poklopili sa njegovim planom da ponovo otvori Ameriku, koji Trampove pristalice smatraju krajnje zakasnelim, a njegovi protivnici opasno preuranjenim.

Srž kontroverze je u pitanju koliko je zaista opasan COVID-19. Virus je ekstremno zarazan i zabrinjavajuće je što može da bude u inkubaciji i do dve nedelje pre nego što pacijenti krenu da ispoljavaju simptome, tokom kojih su i dalje u stanju da šire zarazu prema ugroženim članovima društva, poput starijih i onih sa hroničnim oboljenjima. Ovo je naravno razlog za ozbiljnu zabrinutost, ali s druge strane isto tako se može tvrditi i da zbog toga ne treba potpuno ugasiti najjaču svetsku ekonomiju, naročito ako se ima u vidu stav da je razumnije preporučiti samo tim ugroženim članovima društva da ostanu kod kuće, umesto da to rade svi.

Ima i onih koji misle da je bilo bolje da se brzo reaguje u glavnim žarištima kao što je Njujork, možda i nametanjem još oštrijeg medicinskog režima građanima čisto prevencije radi, ali bez gašenja kompletne ekonomije. Ova debata je žestoka zato što mnogi Amerikanci nemaju finansijske kapacitete da „prezime“ iznenadni period nezaposlenosti koji bi mogao da traje ko zna koliko, a iskustvo postaje još stresnije dok na televiziji gledaju kako se Tramp svakodnevno bori sa „dubokom državom“ u nastojanju da što pre otvori ekonomiju.

Predsednik gura hidroksihlorikin kao profilaksu i potencijalni lek, ali ga redovno koči glavni ekspert za zarazne bolesti, doktor Fauči. Autor ovog teksta je ranije o tome detaljnije pisao u svom članku „Hidroksihlorikin i hibridni rat protiv Trampove Amerike“, gde je pojašnjeno kako se ovaj lek politizuje od strane doktora Faučija i antitrampovski orijentisanih članova vojne, obaveštajne, diplomatske i drugih birokratija u sklopu „duboke države“.

PREBACIVANjE PRITISKA
„Skeptici“ (bilo da su iskreni ovim povodom ili da glume skeptike) tvrde da hidroksihlorikin nije klinički testiran na način i u meri koji bi dopustili njegovu primenu, dok entuzijasti poput Trampa insistiraju da je bolje pokušati sa primenom leka koji se u drugim zemljama pokazao učinkovitim nego dopustiti da ljudi oboljevaju i umiru. Na političkom nivou, hidroksihlorikin predstavlja nadu za odgovorno otvaranje američke ekonomije, za šta se Tramp zalaže kako bi poboljšao svoje perspektive za reizbor, dok se njegovi protivnici tome suprotstavljaju kako bi uništili njegove šanse. Međutim, sa ili bez ovog leka, Tramp je preduzeo hrabar korak u kojem je izdao smernice za postepeno otvaranje ekonomije, što njegove pristalice zahtevaju otkad su uvideli da je zatvaranje ekonomije u dobroj meri zapravo spletka „duboke države“.

Uviđajući u kom smeru duva vetar i iščekujući da se Tramp ponovo suprotstavi svojim neprijateljima iz „duboke države“, širom zemlje su otpočeli protesti protiv drakonskih karantinskih mera uvedenih u pojedinim državama uprkos Trampovom planu da „ponovo otvori Ameriku“, što je zadalo težak politički udarac demokratskim guvernerima i ostvarilo jak efekat na oblikovanje nacionalne percepcije kada se predsednik javno svrstao na stranu demonstranata.

Koliko god rizično bilo da se ekonomija postepeno pokrene uprkos ultra zaraznoj prirodi virusa COVID-19, Tramp sada može da kaže kako za ovu politiku ima podršku naroda, budući da Amerikanci doslovno izlaze na ulice iz prostih ekonomskih i političkih razloga. U neku ruku, ovi Amerikanci su osetili da treba pribeći taktikama obojene revolucije nakon što su videli da njihov predsednik svakodnevno polemiše sa „dubokom državom“ povodom pitanja efikasnosti hidroksihlorikina, uviđajući da je njihovom vođi potrebna sva moguća podrška kako bi uspeo da se izbori sa nesvakidašnjim planom demokratskog dela „duboke države“ da ga u novembru liše vlasti ciljanim ubistvom ekonomije usled prekomerne reakcije na COVID-19. Trampove pristalice su znale da će, ako oseti podršku naroda, Tramp svom snagom udariti na „duboku državu“, i upravo to je i učinio.

Trampov patriotski poziv na obojenu revoluciju je stoga strateški obrt najvećeg mogućeg stepena u toku „Svetskog rata Ce“ (naziv koji autor koristi za tekući rivalitet između SAD i Kine, prim. prev.), jer je njegovim protivnicima iz „duboke države“ pokazao da ima podršku masa za postepeno otvaranje ekonomije uprkos kampanji straha protiv hidroksihlorikina i lebdeće opasnosti od COVID-19. Nakon snabdevanja bolnica hiljadama respiratora i drugim potrepštinama, koordinisanja nacionalnog odgovora na krizu kroz regularne onlajn konferencije sa guvernerima i analiziranja statističkih podataka koji pokazuju da je Amerika uglavnom prošla kroz vrhunac zaraze (izuzev na par žarišta), prirodno je što je Tramp krenuo u postepeni povratal svega u „normalu“, koliko je to moguće u aktuelnim okolnostima.

Davanje federalnim telima prerogativa da odluče kako će se ovo odvijati bio je izraz političkog genija koji kapitalizuje najbolje što američki federalni sistem ima da ponudi, dok istovremeno preusmerava rastući bes protiv zatvaranja države sa federalne ka lokalnoj vlasti. Ovo je briljantni kontraudar protiv hibridnog rata „duboke države“ koji prebacuje pritisak javnosti na njegove demokratske protivnike, pokazujući još jednom koliko vešt Tramp ume da bude u izbegavanju najpodlijih zamki svojih neprijatelja.

 

Prevod: Vladan Mirković/Novi Standard

 

Izvor oneworld.press

Pročitajte i:

Leave a Comment