Uskoro može da dođe do mirovnog sporazuma Rusije, Amerike i Kine.-Atlas034.

Između SAD, Kine i Rusije u dogledno vreme neizbežan je mirovni sporazum koji će preurediti njihove periferije i uspostaviti novu organizaciju sveta

Savremenu krizu odnosa velikih sila prate tri rasprave. Ideološka se vodi između liberala (vladajuća grupa) i konzervativaca i komunista koji nastoje da povrate raniji uticaj i moć. Druga se tiče uspostavljanja novih interesnih sfera: SAD, Rusije, Kine, Indije, Nemačke, Velike Britanije i Francuske. Treća se odnosi na regionalna pitanja – Bliski istok (Sirija, Turska, Kurdistan), Korejsko poluostrvo, Balkan i dr. Sve tri rasprave se prepliću i po svemu sudeći završiće se mirovnom konferencijom na kojoj će biti uspostavljena nova organizacija sveta i utvrđena ekonomska paradigma.[1] Kontakti između velikih sila i njihovi potezi na polju unutrašnje politike ukazuju na ubrzanje procesa transformacije sveta.[2] Iako svaki od učesnika ima svoj plan, još uvek je neizvesno kako će svet izgledati na kraju treće decenije HHI stoleća.[3]

Rasprave o ideološkim pitanjima, interesnim sferama i regionalnim odnosima žustro se vode između elitnih grupa velikih sila. Američki konzervativci (Trampov pokret) pokušavaju da pokrenu novi ciklus tehnoloških inovacija u SAD. Kremaljska elita projektom Evroazije nastavlja poslove Rusije Romanova i SSSR-a. Kineski projekat prvenstveno je okrenut usavršavanju sadašnjeg ekonomskog modela i prilagođavanju novim međunarodnim okolnostima. U tekućoj fazi globalnog sukoba, Trampov pokret je protiv kineskih prilagođavanja liberalnog kapitalizma i projekta Evroazije, Kina je protiv protekcionizma i nacionalnih ekonomija, Kremlj je protiv atlantizma i unipolarizma.

AMERIČKA PERESTROJKA
Američka i britanska imperija više stoleća negovale su kolonijalni način razmišljanja i utkivale ga u politiku, socijalni život i kulturu (nauku, film, modu, ekonomiju, tehniku, običaje). Ali slom liberalnog ekonomskog poretka prinudio je SAD na smanjenje imperijalnih troškova i to sužavanjem obaveza prema udaljenim, zavisnim zemljama. Otuda bi već sutra niz nacija i država mogao da završi kao biomasa potrebna za stvaranje novih ekonomskih i vojno-političkih celina.

Trampov pokret izašao je na svetsku scenu u ime konzervativnih krugova američke elite i započeo uspostavljanje nove svetske podele rada i sfera uticaja. Nova organizacija američkih geopolitičkih aktiva postaje predmet nagađanja i javnih analiza. Razmatra se povlačenje trupa iz zapadne Afrike (čak potpuno) radi koncentrisanja snaga na borbu protiv Kine i Rusije.[4] Neizvesna je pozicija SAD i u drugim delovima sveta, poput Korejskog poluostrva i Turske.[5] Ima glasina o odlasku američke vojske sa Balkana.[6] Međutim, sveobuhvatnom i dalekosežnom pregrupisavanju američkih trupa suprotstavljaju se globalistički krugovi, zasad uspešno.[7]

S. Benon, propagandista i bivši sekretar za nacionalnu bezbednost SAD, bliže skicira postulate pokreta koji predvodi Tramp: zaštita porodičnih vrednosti, uvažavanje Vestfalskog sistema i nacionalnog suvereniteta i spuštanje na niži nivo političkog odlučivanje (povratak vlasti narodu).[8] Američke globaliste, Volstrit i Silikonsku dolinu, precizno smešta u objedinjenu partiju Davosa.[9] Pored toga, Kinu označava kao nastavljača globalizacije i saradnika stranke finansijskih globalista nezadovoljan idejom predsednika Sija izrečenom u Davosu 2017. o produžetku globalizacije.[10]

S obzirom na sve izraženiju rusofobiju na zapadu, Benonov predlog o objedinjavanju judeo-hrišćanskog sveta (u njega uvrštava i Rusiju) verovatno je preuranjen.[11] Većina iz američke i britanske elite Rusiju smatra parijom a Kinu konkurentom, koji je jači od Rusije ali slabiji od SAD.[12] Pronicljivi atlantisti podozrevaju da je savremena Rusija njihov istinski ideološki protivnik jer može da iznedri novi globalni projekat prihvatljiv značajnom delu sveta.

Mada je započeo velike reforme Tramp ne dovodi u pitanje postojeću američku elitu. U više navrata je izjavljivao da SAD pod njegovom vlašću neće biti socijalistička (komunistička) zemlja.[13] Uprkos tome, veći deo američke finansijske elite uznemiren je nadolazećim promenama i otvoreno poziva na svrgavanje Trampa.[14] O dubini sukoba elita u SAD govore i ostrašćene izjave članova američke akademske javnosti koji Trampa nazivaju teroristom i traže istrebljenje pristalica njegovog pokreta.[15] Posebno opasna pojava u američkom društvu jeste mržnja uperena protiv tzv. belih suprematista.[16] Omalovažavanje američkih belaca (Trampovih glasača) i povezivanje bolje budućnosti Amerike s njihovim izumiranjem produbljuje jaz između različitih rasa i ideoloških tabora.[17]

Pojedini članovi više klase otvoreno govore o građanskom ratu u SAD.[18] I sam američki predsednik prenosio je prognoze o sukobima u slučaju da bude opozvan.[19] Danas je teško predvideti razvoj socijalnih i političkih procesa u SAD u narednih 10 godina, a još teže njihov ishod. Ali valja imati u vidu da je za nekoliko decenija „kraja istorije“ (F. Fukujama) stasalo 30-40 generacija američkih i evropskih političara i diplomata usredsređenih na ekonomske teme unipolarnog sveta. Ovi stručnjaci danas čine preko 90 odsto personala vašingtonskog i briselskog aparata i rešavaju pitanja i probleme koji su rezultat dugotrajnih procesa započetih u HH stoleću. Posthladnoratovsko pokolenje političara i visokih funkcionera (EU, SAD) sticalo je iskustvo u kriznim situacijama izvan svojih teritorija. Držanje evroatlantskih elita pri razbijanju SFRJ i SSSR-a daje osnov za pretpostavku da Evroameriku čeka razdoblje ekonomskog pada i političke nestabilnosti.

 

 

 

Izvor: Novi Standard

Pročitajte i:

Leave a Comment