Stefan Milivojević: Svi segmenti rata u Siriji.-Atlas034.

Pre tačno osam godina počeo je jedan od najkrvavijih ratnih sukoba na Bliskom istoku.Povod rata bilo je uvodđenje demokratije na velika vrata, ta demokratija je trebala da omogući sva prava i slobodu narodu Sirije. Kako vidimo donela je samo smrt, destrukciju i patnju, što su zapadni neokonzervativci koji su pravili planove za porobljavanje Bliskog Istoka izazivanjem mnogobrojnih ratnih sukoba na teritorijama zemalja Magreba. Sve je pocelo samo spaljivanjem studenata i nezadovoljnih gradjana u Tunisu, u Tunisu je otišao Ben Ali a zatim se domino efekat nastavio u Libiji i Egiptu.

U Libiji je svrgnut sa vlasti Gadafi, dok je u Egiptu sa vlasti otišao Hosni Mubarak višedeceniski lider Egipta. Na vlast u Egiptu učvrstilo se Muslimansko bratstvo na čelu sa pokojinim Mohamedom Morisijem.

Paraleleno sa ovim dogaađajima dešavala se i destabilizacija Bahreina i Jemena gde i do danas besni gradjanski rat.Eskalacija u početku demonstaracija a zatim i vatrenih obračuna sa policijomi vojskom u Siriji dovela je do privrmene blokade državnih institucija i jačanje paravojnih terorističkih frakcija. Prvo nezadovoljstvo počelo je u Homsu Dari i Hami.Tada veliki deo opozicije postaje radikalizovan a iz Jemena, Iraka i Afganistana pristizu borci Alkaide i Al Nusre i mnogobrojnih manjih frakcija teroristickih grupa. Asad gubi najveci deo zemlje, tačnije centralni i istočni deo, dok mu ostaju najodaniji priobalni delovi zemlje Latakija i Tartus, koji su ujedno i delovi zemlje gde Rusija ima svoje vojne luke u Sredozemnom moru i to ej defakto Ruska teritoriaj van njenih granica. Na taj način to je bila prpreka radikalnoj opoziciji ka potpunom slamanju Asada.Mapa Sirije pre početka ruske vojne intervencije 2015. godine

Sirija je u krugovima Američkih neokonzervativaca označena kao zemlja bogata naftom i gasom, te da je treba porobitrit a njena prirodna bogastva okupirati, i na vlst dovesti lojalne političare sa zapada.

Od ulaska Rusije u sukobe sa terorističkim frakcijama, Asad i njegova nacionalna Siriska vojska beleže uszastopne uspehe povrativši ogromena prostranstva kao što su Alep, Palmira okolina Damaska , Homs , Dara, a i izvršena je deblokada oblasti Dier er Zora koja je bila tri godine pod opsadom terorista.

Ono što je zanimljivo jeste da je Turska treći put od početka rata okupirala severne delove Sirije a sve radi nelojalnih Kurda koji drže ogromna prostranstva na Istoku Sirije a ujendo i drže velike delove  na istoku Turske.Operacje Turske su nosile ismbolično nazive Štit Eufrata gde su osvojeni Jarabulusa i Al Baba, zatim operacija kodnog imena Maslinova Grančica gde su Turci osobodili i zauzeli Kurdski grad Afrin.Treća stvar koju su Turci uradili jeste uspostavljanje bezbedne zone na sveru Sirije u dužini od pestotina kilometara. Kurdi su na jedvite jade pristali na podršku Asadovih trupa jer su bili ostavljeni od strane Američkih saveznika na milost i nemilost Turskoj vojsci.Rat u Siriji trenutno stanje

Kada govorimo o Islamskoj državi, ona jeste teritorijalno razbijena ali još uvek je jaka i nemilosrdana. Sada ISIS ima drugacije strategije za ratovanje, to je manji sukobi i povlačenje, tako da se to smatra još opasnijim metodama ratovanja jer se ne zna kad mogu i gde da izvedu novi teroristički napada.

Daleko od toga da će Američka vojska da ode iz Sirije.Po ukazu predsednika Trampa oni su poslati na povlačenje, ali osta će jedan manji broj komandosa sa svom vojnom tehnologijom i mehanizacijom za blisku borbu.Njihov interes je nafta i prirodni gas koji izvoze van Sirije. Jos jedna od interesa Američke vojske u Siriji je presecanje Iranskog koridora kojim Iran želi preko Sirije kao svog najodanijeg saveznika u regionu, da izadje na Sredozemno more.

ZAKLJUČAK:

Ratu u Siriji se ne nazire kraj. Postoji bojazan da će sedmogodišnji sukob potrajati još nekoliko godina. Ostaće otvorena brojna teritorijalna pitanja. Status Kurda i njihove autonomije, šta sa okupiranim oblastima na severu zemlje, kako vratiti zemlji stari predratni sjaj i životni standard kada je ona svoju nezavisnost i suverenost u velikoj meri morala da preda moćnim i uticajnim spoljnim akterima kako bi opstala. Sirija će i nakon prekida ratnih dejstava ostati geopolitičko žarište, gde će se sukobljavati uticaji velikih (Rusija i SAD) i regionalnih sila (Iran, Turska, S. Arabija).

 

 

Autor: Stefan Milivojevic -geopolitički analitičar.

Pročitajte i:

Leave a Comment